Ru­ko­vod­stvo op­šti­ne Ča­je­ti­na je od­lu­či­lo da is­tra­ži pe­ći­nu Ce­ro­vo u ne­po­sred­noj bli­zi­ni po­zna­tog se­la Mač­kat, ka­ko bi se utvr­di­lo šta se sve u njoj na­la­zi i ko­li­ko ima po­smrt­nih osta­ta­ka. Pret­po­sta­vlja se, na­i­me, da je kra­jem Dru­gog svjets­kog ra­ta, 1946. go­di­ne, u nju ba­čen ve­li­ki broj po­bi­je­nih Sr­ba, ma­hom pri­pad­ni­ka čet­nič­kog po­kre­ta. Mi­lan Sta­ma­to­vić, predsjednik op­šti­ne Ča­je­ti­na, ka­že da će se pe­ći­na is­tra­ži­ti ko­li­ko je mo­gu­će, i da će po­smrt­ni osta­ci ko­ji se iz nje iz­va­de bi­ti sa­hra­nje­ni ka­ko to do­li­ku­je. On se sa spe­le­o­lo­zi­ma iz Aka­dem­sko-spe­le­o­lo­ško-al­pi­ni­stič­kog klu­ba iz Be­o­gra­da spu­štao u ja­mu Ce­ro­vo.
Ovaj slu­čaj je s raz­lo­gom iza­zvao pa­žnju jav­no­sti, po­go­to­vu na­kon iz­ja­va po­je­di­nih mješ­tana da se po­sli­je ra­ta go­vo­ri­lo ka­ko je u ovu ja­mu ba­če­no oko 200 ti­je­la. Spe­le­o­lo­zi ko­ji su si­la­zi­li u ja­mu pro­na­šli su po­smrt­ne ostat­ke kao i pred­me­te ko­ji su pri­pa­da­li žr­tva­ma. Oni su u pe­ći­nu Ce­ro­vo do­šli još pri­je tri go­di­ne, ne slu­te­ći da u njoj ima ko­sti­ju i po­je­di­nih pred­me­ta ko­ji uka­zu­ju na to da su tu ba­ca­na ti­je­la lju­di.
Mi­lan Sta­ma­to­vić na­po­mi­nje da će već na pro­lje­će bi­ti obez­bi­je­đe­na sred­stva za iz­grad­nju pri­stup­nog pu­ta, ali i spo­men-ko­stur­ni­ce, a sa vla­sni­kom ze­mlji­šta u bli­zi­ni pe­ći­ne, i pred­stav­ni­ci­ma SPC, raz­go­va­ra­će se o iz­grad­nji cr­kve.
– U do­gled­no vri­je­me po­stra­da­le će­mo sa­hra­ni­ti – re­kao je Sta­ma­to­vić, is­ti­ču­ći da su spe­le­o­lo­zi uspje­li da pre­bro­je de­se­tak ske­le­ta, ali da u po­je­di­nim dje­lo­vi­ma pe­ći­ne ima do­sta ob­ru­še­nog ka­me­na, is­pod ko­ga vje­ro­vat­no ima još po­smrt­nih osta­ta­ka. Uz po­smrt­ne ostat­ke pro­na­đe­ne su ta­ba­ke­re, ci­pe­le, opan­ci, ka­i­še­vi, ča­u­re, s tim što ni­je bi­lo lič­nih do­ku­me­na­ta. Tre­ba re­ći da su u pe­ći­nu ko­ja ima ob­lik ja­me si­la­zi­li i sve­šte­ni­ci, ka­ko bi slu­ži­li ope­lo žr­tva­ma.
– O sve­mu smo bla­go­vre­me­no oba­vi­je­sti­li po­li­ci­ju, oni će sva­ka­ko oba­vi­je­sti­ti tu­ži­la­štvo, pa se na­da­mo da će sva­ko ura­di­ti dio svog po­sla da bi se ra­svi­je­tlio je­dan od naj­mrač­ni­jih do­ga­đa­ja u isto­ri­ji Zla­ti­bo­ra – kon­kre­tan je Sta­ma­to­vić.
Pro­fe­sor isto­ri­je i spe­le­o­log Go­ran Du­ko­vić, ina­če vođa ti­ma ko­ji je is­tra­ži­vao ja­mu Ce­ro­vo, ob­ja­šnja­va da je za nju sa­znao pri­je tri go­di­ne, i kre­nuo je u nje­no is­pi­ti­va­nje zbog in­di­ci­ja da su tu mo­žda po­smrt­ni osta­ci iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Po­red ula­zne dvo­ra­ne, pro­na­šli su još dvi­je dvo­ra­ne, jed­nu sa mno­go vi­še pe­ćin­skog na­ki­ta. Pe­ći­na je, po nji­ho­voj pro­cje­ni, ve­o­ma sta­ra u od­no­su na pe­ćin­ske go­di­ne sta­ro­sti ko­je se bro­je de­se­ti­na­ma i sto­ti­na­ma hi­lja­da go­di­na. Cio obje­kat je ve­o­ma li­jep i ukla­pa se u ci­je­lu pri­ču ve­za­nu za Zla­ti­bor. Sa­ma po se­bi pe­ći­na – ja­ma Ce­ro­vo će sva­ka­ko bi­ti tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja, jer i pe­ćin­ski na­kit go­vo­ri da je obje­kat iz­u­zet­no star.
S. Ti­ja­nić